Kada govorimo o medijskoj pismenosti, dosadašnja istraživanja su pokazala da je neophodno da se u današnjem vremenu više pažnje obrati na koncipirano učenje o medijima kako učenje đaka, tako i učenje roditelja i nastavnog osoblja u školama. Ono zbog čega je to neophodno jeste to što se u vremenu nagle ekspanzije tehonologije, a  samim tim i novih medija, ne obraća dovoljna pažnja analizi istinitosti i tačnosti informacija, te dolazi do pogrešnih plasmana i pogrešnog razumevanja vesti. Trenutna situacija u državi je takva da mediji na omladinu utiču kreiranjem i prezentaicijom spostvene, kreirane stvarnosti. Kako više od pola vremena budnog stanja osoba provede uz medije, veoma je važno da se zna kako da prepozna istinitu od lažne ili kreirane vesti. Ono na čemu je potrebno raditi kada govorimo o medijskoj pismenosti jeste najpre upoznavanje suštine medija i upoznavanje sa rizicima koje oni nose, kao i prepoznavanje mogućnosti na koji se mediji mogu koristiti.

Istraživanje o medijskoj pismenosti u Evropi pokazalo je da su balkanske zemlje najmanje “otporne” na širenje lažnih vesti. Istraživanje koje je objavio Institut za otvoreno društvo u Sofiji, obuhvata procenu kvaliteta obrazovanja, slobodu medija i poverenje javnosti, čime je rangirana podložnost 35 država dezinformacijama. Prema istraživanju o medijskoj pismenosti u Evropi, Srbija na 29. mestu liste od 35 zemalja.