OMLADINSKO POZORIŠTE KAO SREDSTVO SUOČAVANJA S PROŠLOŠĆU: O projektu „Moja zemlja“ i edukaciji o novijoj istoriji Zapadnog Balkana

U januaru 2024. tim Centra E8 počeo je rad na projektu „MOJA ZEMLJA: Omladinsko pozorište kao sredstvo suočavanja s prošlošću“, koji nastaje uz podršku Evropske unije i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija – UNDP, u okviru šire inicijative posvećene izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu.

Centralna aktivnost u projektu „Moja zemlja“ je rad na dokumentarnoj, pozorišnoj predstavi, u kojoj grupa mladih istražuje šta je to patriotizam i kako ovaj pojam u Srbiji razumeju generacije rođene nakon ratova na prostorima bivše Jugoslavije. To su generacije koje danas imaju između 18-26 godina, odrasle bez neposrednih sećanja na devedesete godine i burna, istorijska zbivanja koja su trajno obeležila sva post-jugoslovenska društva. 

Predstava „MOJA ZEMLJA: Šta mladi misle o patriotizmu“ će biti premjerno izvedena u produkciji Reflektor teatra i Centra E8, u Beogradu, a nakon toga i u okviru regionalne turneje, gde će moći da je pogleda publika iz Zagreba, Sarajeva, Prištine, Mostara  i Banja Luke. 

Ovo je do sada najveća i najambicioznija omladinska predstava Reflektor teatra, pre svega zbog velike grupe od čak dvadesetoro mladih, uključenih u sve faze rada na predstavi, na sceni i iza scene. 

Takođe, posebno izazovnom čine je velike, društvene i političke teme, o kojima mladi u Srbiji često ne znaju dovoljno da bi se osećali pozvanim da o njima debatuju, u javnosti.  Baš zato, najveći deo rada na ovoj predstavi, bio je posvećen edukativnoj komponenti i kolektivnom istraživanju novije istorije našeg društva.  Za sadržaj i koncept edukativne komponente rada, bila je zadužena partnerska organizacija Centar za primenjenu istoriju, čiji je stručni tim osmislio i sproveo edukativni modul pod naslovom „Devedesete: Prošlost koja traje zauvek“. 

Modul je osmišljen specijalno za grupu mladih umetnika_ca angažovanih u radu na predstavi, a glavni pristup u radu, utemeljen je na praksama iskustvenog učenja. Predavanja, radionice, debate, javna vođenja, kao i redovni sastanci i diskusije sa stručnjacima i stručnjakinjama iz oblasti društvenih nauka, za cilj su imali da mlade ljude, zainteresovane za angažovano pozorište, uvedu u ključne teme, vezane za mir, pravdu i konstuktivno sučavanje sa prošlošću. 

Autorke obrazovng modula, svakodnevno angažovane u radu sa grupom mladih, bile su Marijana Stojčić, sociološkinja, istraživačica i predavačica Centra za ženske studije na FPN-u i Jasmina Lazović, novinarka i aktivistkinja, sa velikim iskustvom u temema suočavanja sa prošlošću. Pored Marijane i Jasmine, obrazovni modul je uključivao i brojne druge eksperte i ekspetkinje, za različite podteme, u okviru modula. 

Tako su mladi učesnici_ce u projektu, imali prilike da slušaju predavanja Daše Duhaček, filozofkinje i istraživačice; Tamare Šmidling, antropološkinje sa velikim iskustvom rada u civilnom sektoru; Olge Manojlović Pintar, istorčarke i više naučne saradnice Istitura za noviju istoriju Srbije; Ivana Čolovića, antopologa, pisca i izdavača; Dinka Gruhonjića, novinara i profesora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu; Mirka Medenice, pravnika i aktiviste kolektiva Žene u crnom i Nikole Milikića, istoričara i kustosa Muzeja istorije Srbije. 

Dopunski deo obrazovnog modula, podrazumevao je i praćenje relevantnih programa na Festivalu javne istorije, u organizaciji Centra za primenjenu istoriju.

Veoma važna, bila su i javna vođenja po različitim gradskim lokacijama, tokom kojih su mladi učili o tome šta su obeležena i neobeležena mesta sećanja, kao i kakvu simboliku imaju različiti spomenici, napisi i natpsi, na gradskim fasadama. S obzirom da se u ovim šetnjama, otvorilo mnogo pitanja povezanih sa prirodom ulične umetnosti, učesnici_ce u predstavi „Moja zemlja“ imali su i dodatnu radionicu sa Aleksandrom Petković, grafiti umetncom poznatijom kao TKV

Na kraju, svi mladi uključeni u rad na predstavi „Moja zemlja“, od 12-16. maja, bili su učesnici_ce TOP festivala (Teatar Omladina Pomirenje) u Reflektor teatru, na kom su imali priliku da se druže sa vršnjacima  i vršnjakinjama iz regiona, kao i da poslušaju predavanja Sofije Todorović, pravnice i drektorke Inicijative mladih za ljudska prava; Marije Ratković, spisateljice i publicistkinje koja istražuje ulogu žena u antiratnom aktivizmu i Stevana Filipovića, filmskog reditelja i profesora na Fakultetu dramskih umetnosti. 

Paralelno sa procesom u kom su mladi umetnici_ce, imali privilegiju da postavljaju pitanja istaknutim ekspertima, tekao je i paralelni proces umetničkih radionica, vođenih od strane autorskog tima predstave. To su: Milena Bogavac, dramaturškinja; Jelena Bogavac, rediteljka; Maja Ćurčić, kompozitorka; Jelena Stojanović, scenografknja i kostimografkinja; Jovan Zdravković, glumac i producent kao i Đorđe Živadinović Grgur, glumac i plesač, angažovan za koreografiju i scenski pokret u predstavi „Moja zemlja“. 

Edukativni i umetnički proces, dokumentovala je ekipa produkcije Propaganda film. Nju čine reditelj Vladimir Milovanović i direktor fotografije Pablo Ferro, čiji je zadatak da o procesu i predstavi, snime dokumentarni film. Produkcija i premijerna projekcija filma, takođe su deo projektnih aktivnosti, pa je Propaganda film ujedno i treća, partnerska organizacija u radu na projektu „Moja zemlja: Omladinsko pozorište kao sredstvo suočavanja s prošlošću“.

Do premijere predstave „Moja zemlja“, ostalo je mesec i po dana, pa će u periodu koji sledi, ekipa će biti angažovana u okviru intenzivnih, svakodnevnih glumačkih, pevačkih i plesnih proba u Reflektor teatru. Završetak rada na edukativnoj komponenti, bio je idealan trenutak za sređivanje misli i evaluaciju dosadašnjeg rada. 

Opisujući svoje utiske o obrazovnom modulu „Devedesete: prošlost koja traje zauvek“ jedna od najmlađih učesnica u projektu, Vana Vuković (18), učenica Četrnaeste beogradske gimnazije kaže: 

„Veoma mi je drago što sam imala priliku da čujem o istoriji Jugoslavije i 90-im godinama, zato što u školi nisam imala prilike. Predavanja su bila raznovrsna i uključivala su klasične prezentacije, diskusije, gledanje filmova, pa čak i donošenje predmeta iz 90-ih i razgovore o tim predmetima. Atmosfera je bila opuštena i prijateljska, što je bilo veoma bitno, kako bi svako mogao da iskaže svoje mišljenje i postavi pitanje. Mogu reći da posle svih predavanja, mogu da oformim kritičko mišljenje o prošlosti i da najzad shvatam kako društvo i mediji utiču na mlade i na njihove stavove o tome šta je to patriotizam. Žao mi je što više mojih vršnjaka, nema priliku da čuje ovakva predavanja i diskusije. Pripadam generaciji čiji je odnos prema patriotizmu konfuzan i sigurna sam da svima fali ova vrsta znanja. O tome se ne uči u školi. U porodicama se malo razgovara…  i zato se nadam da će predstava koju pravimo, podstaći moje vršnjake da prouče: šta se zapravo desilo i ko je vodio ratove, u kojima je stradala zemlja naših roditelja, ali i čitave generacije ljudi koje mi danas doživljavamo kao odrasle. Kada s dete, misliš da odrasli znaju i mogu sve, a onda shvatiš šta je obeležilo njihove živote i mladost… Mislim da naša grupa, sada mnogo bolje razume generaciju naših roditelja i neke brige koje oni imaju“.

Sa mišljenjem svoje koleginice Vane, slaže se i Teodora Jovanović (24), studentkinja Filološkog fakulteta:

„Nakon ove edukacije, osećam se kompletnije, kao ličnost. Rad na ovako važnoj temi, sa fantastičnim predavačima veoma me je inspirisao i uglavnom sam uživala. Kažem: uglavnom, jer bilo je i teških trenutaka u suočavanju sa ne tako lepim delovima naše istorije. Osećanja se tada pomešaju, osetite se razočaranim i nakon predavanja, ostanete zamišljeni…  Te teške stvari su me duboko dotakle, ali razumem da je ta težina na kraju i oslobađajuća…  Želja za istinom i prevazilaženjem svih sadašnjih problema je jaka, a ovaj program doneo nam je sve ono što kolektivno, kao društvu, treba. Suočavanje sa činjenicama iz prošlosti, prihvatanje i lepih i ružnih stvari kao delova naše zajedničke istorije, ali i opreznost da tako svesni svega toga, mi kao mlade generacije nikada više ne pravimo tako strašne greške i izbore. To mislim da je baš važno. Višesatno predavanje Jasmine Lazović o raspadu Jugoslavije i bilansu ratova posebno bih izdvojila… zato što je Jasmina neverovatna predavačica. Sve što je kazala me je emotivno dotaklo, ali mi je istovremeno razbistrilo mnogo toga i otkrilo neke nove horizonte, u pogledu na to što danas zovemo region.“

Na pitanje koje predavanje ili radioncu bi posebno izdvojila, Sara Krstić (21), studentknja Fakulteta za medije i komunikacije,  odgovara:

 „To je sigurno predavanje Ivana Čolovića o Kosovskom mitu. Odrastamo s tom pričom, upijamo je… kroz celo školovanje svi nam neprekidno ponavljaju istu priču, koja se nikada ne preispituje. Nikad nam niko ne kaže zašto je dobila toliki značaj, zašto je jedna bitka iz 1389. godine, važnija nego sve druge bitke, pre ili posle… Nakon predavanja, uzela sam da čitam i knjigu Ivana Čolovića Smrt na Kosovu polju i polovina knjige, koliko sam do sada uspela da pročitam, otkrila mi je nezamislive stvari… Profesor Ivan Čolović analizira Kosovski mit, služeći se Jungom! Ja studiram psihologiju i nikad mi nije palo napamet da je takva vrsta analize uopšte moguća. Ali, najzanimljivije jeste što sve savršeno ima smisla.  Ne samo da sam bolje shvatila Kosovo, nego i podsvest i Junga, a to je baš važno za moje studije i profesiju koju sam odabrala.“

U ime Centra E8 i Reflektor teatra, zahvaljujemo se predavačima i predavačicama, koji su nas vodili kroz ozbiljne teme suočavanja s prošlošću. Takođe, pozivamo publiku da prati naše objave, u kojima ćete uskoro imati prilike da upoznate mlade glumce i glumice, angažovane na predstavi, kao i da saznate tačan datum beogradske premijere.