Stručni skup pod nazivom „Budućnost za mlade“ održan je u četvrtak 25. maja u Dorćol Platz-u u Beogradu, na kome su se okupila stručna lica različitih profila, kao i veliki broj mladih – srednjoškolaca i studenata.
Jedna od tema koju je naglasio ovaj skup jeste generacijski jaz koji postoji između generacije Z i prethodnih generacija, ali i to koje vrednosti sada neguje naš obrazovni sistem.
„Ima jedna stvar koja prevazilazi generacijski jaz, a to je nešto što su ljudske i vanvremenske vrednosti. Moramo da razmislimo koliko su te vrednosti zaista deo kurikuluma u školi. O moralnim dilemama moguće je raspravljati u okviru svakog predmeta – počevši od prirode i društva u ranim uzrastima u osnovnoj školi, do stručnih predmeta poput filozofije, sociologije i tako dalje”, izjavila je profesorka sa katedre za sociologiju Smiljka Tomanović koja je zatražila reč iz publike, a potom postavila pitanje srednjoškolcima u publici: „Koliko vas neko gura da se delite i stalno takmičite u postignuću, izuzrtnosti? Da onog drugog ne vidite kao prijatelja ili saradnika već kao nekog konkurenta, takmaca? A koliko ste podstaknuti da aktivno slušate?”.
Postavljeno pitanje otvorilo je diskusiju o tome da li su kompetitivnost i pitanje prestiža u neoliberalnom kapitalizmu zamenili neke možda važnije vrednosti koje bi trebalo vratiti u program. Učenik Treće beogradske gimnazije Luka Babić podelio je sa publikom kontinuirano dešavanje iz svoje škole koje je je nazvao „pedagoškom katastrofom”. Naime jedna profesorka istorije ima tradiciju da svaki put kada predaje lekciju o Drugom svetskom ratu na času istorije, daje zadatak deci da održe među sobom debate: „partizani ili četnici?” na taj način ih deleći prema stavovima koji, po Babićevom mišljenju, nisu presudni. On je istakao da pre svega profesori nešto moraju da razumeju da bi to predstavili mladima.
Iz publike je reč zatražila i pravnica iz Centra za prava deteta koja je govorila da univerzalne vrednosti ipak postoje. „Što se tiče vrednosti koje ste spominjali, verovatno pravo olakšava time što struktuira i na univerzalnom nivou nudi spisak osnovnih vrednosti i to u vidu ljudskih prava koja su univerzalna. Ona su ušla i u naš Ustav, sastavni su deo unutrašnjeg pravnog poretka. Zato sve ovo ne bi trebao da bude veliki problem kada bi mi živeli u pravnoj državi i kada bi svako imao pristup pravdi. Naša procena je da preko 90% dece i mladih u stvari ne pristupi pravdi zbog raznih barijera, kulturoloških, finansijskih… U ovom trenutku u Srbiji ne postoji strategija o pravima deteta, istekla je 2015. godine”, podsetila je pravnica.
„Treba da nađemo način da se izborimo sa pogrešnim narativom da su za sve kriva dečija prava. Mi odrasli treba da se osvestimo i da shvatimo da ta prava služe upravo u cilju njihove zaštite. kao osetljive grupe koja raste i razvija se. Tipična rečenica je – imaju prava a gde su odgovornosti? Upravo je naš zadatak da ih učimo pravima ali i onoj granici gde ostvarujući svoja prava nemaju prava da ugrožavaju druge”, istakla je takođe i Nataša Stojanović, pedagoškinja gimnazije „Sveti Sava“.
Govoreći o tome na koje sve načine možemo da delujemo da stvorimo atmosferu u kojoj se o nekim vrednostima ne polemiše, Stojanović je dodala da se kada su u pitanju reforme „stalno fokusiramo na nešto novo po pitanju znanja, a nekako te vrednosti nedovoljno kod dece razvijamo i podstičemo„.
„Mislim da se naš sistem isuviše brzo menja iz pokušaja da se popravi, da se to radi ishitreno i bez promišljanja i da se stalno vraćamo korak unazad i da se ne pravi jasna spona između strategije i vizije koju imamo i onoga što u realnosti u školi možemo realizovati”, zaključila je Nataša Stojanović.
Piše: ZOOMER
Autorke: Teodora Šulj i Ana Jurišić
Fotografije u tekstu: Ina Stanković
Portal za mlade ZOOMER radi u okviru E8 zajednice.