Direktor Centra E8, Vojkan Arsić, u okviru kog se nalaze portal Zoomer i Reflektor Teatar, postao je jedan od sezdeset globalnih lidera u oblasti rodne ravnopravnosti i lice svetske kampanje #TowardsEquality . Dosadašnji rad Arsića i Centra E8 prepoznao je UN WOMEN, u saradnji sa državnim vladama Francuske i Meksika, i istakao ne samo u regionu, već i kao značajan na globalnom nivou. Arsiću je priznanje dodeljeno u Parizu, a ekskluzivan intervju nakon ceremonije i foruma Generation Equality dao je za emisiju Zoomer Now.
Zdravo Vojkane, verujem da se još utisci nisu slegli, ali kako se osećaš?
Ćao svima, pozdrav iz Pariza! Još uvek ne znam kako se osećam, još uvek nisam svestan svega toga, ali zaista je sjajna stvar biti među 60 globalno prepoznatih lidera koji se bave pitanjem rodne ravnopravnosti. A i ne samo to, postavljeni su portreti svih 60 ljudi na bilbordima u Parizu, što je posebno zanimljivo i rekao bih važno.
Reci nam malo više o Forumu, ko su bili učesnici i ima li još nekog iz naših krajeva koji su odabrani?
Među odabranih šezdeset nema nikog iz regiona, ali ima ljudi koje poznajemo. Kao što vidite, odmah pored mene se nalazi Geri Barker iz Promunda i on je jedan od najvećih svetskih naučnika na temu maskuliniteta i naš veliki drug i prijatelj, neko od koga smo mi učili sve što znamo o ovoj temi i ovome što radimo.
Hajde da malo podsetimo gledaoce, koji su to projekti i inicijative koje je sproveo Centar E8, kao jedna od pionirskih organizacija koje su se time bavile, i koji je tebi najdraži projekat?
Centar E8 postoji 17 godina, a poslednjih 13 godina se bavimo temom maskuliniteta. Uradili smo mnogo toga, od toga da prvi ovu temu stavimo na agendu i krenemo da pričamo o tome koliko je važno baviti se muškarcima i dekonstrukcijom toksičnog maskuliniteta i koliko to doprinosi rodnoj ravnopravnosti, ali i drugim temama koje su važni za mladiće u našoj zemlji i našem okruženju. Jako je važno da pomenemo da Centar E8 u ovome nije sam, da smo deo jedne velike regionalne inicijative koja se zove Young Men Iniciative, radimo sa partnerima iz regiona, sa Care International i zato ću se usuditi da kažem da je ova fotografija ovde u Parizu slučajno moja, jer su mene izabrali da budem deo te kampanje, ali iza te fotografije zaista stoji ogroman tim sjajnih ljudi koji u ovom polju rade svakoga dana.
A koji projekat smatraš najvažnijim, ili ti je nadraži?
Ja moram reći da za mene to nije teško pitanje, to je svakako predstava „Muškarčine“ koju sam radio zajedno sa Milenom Bogavac i sedam fantastičnih momaka i to je rekao bih potpis, ili pečat na sve što smo do sada radili. Nekakav lenjir koji nas prati sve ove godine. Ti momci su izrasli u fantastične ljude, jedan od njih je direktor Reflektor Teatra i ta predstava se i dalje igra. To je moj omiljeni projekat, ali mogu da kažem da skoro isto volim i sve druge stvari koje smo radili – od „Men“ konferencije koja se dešava svake godine već deset godina, do „Budi muško“ klubova širom regiona, programa u školama. U narednom periodu nas čeka institucionalizacija našeg programa i nadam se da ćemo imati podršku od države, od drugih organizacija i drugih činioca i još puno toga… Ipak je 13 godina rada na ovoj temi, ne može čovek da se seti ni svega što smo radili.
Hvala ti puno što si se uključio, znamo da žuriš na avion i uskoro krećeš za Beograd pa te ne bismo duže zadržavali, a svakako ćemo priču na ovu temu nastaviti i kada se vratiš u Srbiju.
Hvala tebi i hvala celoj ekipi Zoomera i pozdrav za sve u mojoj-našoj kancelariji. Kao što si rekao, trčim sad na avion, sve je tako knap, ali vidimo se brzo – imamo mi puno toga da radimo u Srbiji.