Zdravlje ne predstavlja samo odsustvo bolesti, već i stanje potpunog fizičkog, duševnog i socijalnog blagostanja. Obzirom da su mladi društvena grupa sa specifičnim problemima i potrebama, zdravlje mladih je naročito osetljiva tema. Mentalno zdravlje je poprilično širok koncept koji je Svetska zdravstvena organizacija definisala kao stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje potencijale, može da se nosi sa životnim stresovima, može da bude produktivan i aktivno doprinosi zajednici. Obzirom da je bitan uslov mentalnog zdravlja društvena prilagođenost, jedna od bitnih komponenti je i društveni kontekst unutar kojeg govorimo o mentalnom zdravlju. U sredinama pogođenim konfliktom, u uslovima apsolutnog i relativnog siromaštva, opšte društvene nesigurnosti i neizvesnosti, mentalno zdravlje mladih trebalo bi da bude jedna od glavnih preokupacija državnih politika.

U slučaju Srbije, unutar populacije uzrasta 15-29 godina primetna je značajna stopa anskioznih i depresivnih stanja u grupama ranjivijih i socijalno manje prilagođenih ispitanika istraživanja Ministarstva omladine i sporta. Čak 45% mladih ispitanica i ispitanika izjavio je da je konstantno zabrinuto zbog nečega, a 28% izjavilo je da im se dešava da često zaplaču. Briga oko fizičkog izgleda prisutna je kod većine ispitanika, a svaka treća devojka koja je učestvovala u istraživanju izjavila je da je zabrinuta da je zbog svog fizičkog izgleda. Ovi i mnogi drugi nalazi govore u prilog tezi da je mentalno zdravlje mladih specifična i delikatna tema, kojoj treba pristupati sa posebnom pažnjom i brigom. Mentalno zdravlje i dobrobit mladih od presudnog su značaja za progres i blagostanje društva i budućih generacija koje će se u tom društvu socijalizovati.

Kada govorimo o reproduktivnom zdravlju mladih, primećeno je da je tema i dalje tabuizirana, kao i da su uzrok problema uglavnom neznanje, neinformisanost i delimična dostupnost savremenih kontraceptivnih sredstava. Prema Batutovim istraživanjima, čak 70% mladih uzrasta od 15 do 29 godina je seksualno aktivno, a znatno manji procenat koristi savremene kontraceptivne metode. Samo 42,3% ispitanica redovno koristi kontracepciju, što kao posledicu ima visok stepen učesća u delu populacije inficiranim nekim vidom seksualno prenosivih bolesti. Ovakva slika reproduktivnog zdravlja mladih direktna je posledica sistemske nebrige i zanemarivanja, kao i ignorisanja specifičnih problema i izazova sa kojima se mladi kao relativno osetljiva društvena grupa suočavaju. Stoga su edukacija, sistemska podrška i zdravstvena zaštita neophodni saveznici pri rešavanju ovog problema, kako na primeru Srbije, tako i u širim evropskim okvirima.