Ekonomsko osnaživanje mladih i razvoj veština koje će im pomoći na tržištu rada, postala je dominatna tema usled ekonomske krize i nestabilnih globalnih trendova razvoja. Rastuće stope nezaposlenosti u svetskim i domaćim kontekstima takođe su postale jedna od dominantnih preokupacija ekonomista i sociologa rada. Problem ne leži  samo u broju nezaposlenih već i tipu poslova, nestabilnosti, prekarnom i neizvesnom radu, nezadovoljstvu i rodnim nejednakostima (nejednaka zastupljenost muškaraca i žena u radnoj snazi, kao i podzastupljenost žena u delovima radne snage koja podrazumeva veću poziciju moći i viši status u hijerarhiji radne organizacije) . Jedna od stvari koje su postale očigledne jeste i to da nezaposlenost ne pogađa sva društva u jednakoj meri, kao i da stope nezaposlenosti variraju unutar različitih društvenih grupa u istim društvima. Zapošljavanje, a naročito zapošljavanje mladih postalo je globalni trend i jedna od najvažnijih tema u kreiranju državnih politika. U EU nezaposlenost mladih je odavno prepoznat problem, a trenutno je jedan od ključnih unutrašnjih faktora destabilizacije Evropske unije. Baroso je još 2011. istakao da se prvi put u novijoj istoriji dogodilo da svaka sledeća generacija ima manje samopouzdanja od prethodnih, kada govorimo o tržištu i poslovima. Razlike u procentima među zemljama starog kontinenta  su ogromne (Nemačka 7,8%- Grčka 57%), a evropska statistika pokazuje da mladi ljudi između 25 i 34 godina nemaju dovoljno iskustva koje zahteva tržište rada, kao i da se taj problem javlja jer se ne kvalifikuju za dodatnu pomoć, ali i zbog obrazovanja koje nije prilagođeno zahtevima tržišta rada.

U Srbiji je, prema istraživanju Republičkog  zavoda za statistiku ukupna stopa zaposlenosti u 2018.  iznosila 47,4% uz veliku stopu neaktivnosti od 45,6 %. Ovakvi procenti se ne mogu smatrati realnim niti indikativnim, obzirom da je metodologija Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku menjana, kao i da se suočavamo sa sve češćim migracijama u zemlje zapadne Evrope. Takođe, na republičkom nivou ne postoji dovoljno dobar merni instrument koji bi mogao da detektuje različite oblike realnog rada, niti može da detektuje nestabilan i neivestan položaj nekih aktera na tržištu rada. Stopa nezaposlenosti mladih u 2018. godini iznosila je 32%, što je zabrinjavajuće obzirom na visoku stopu neaktivnosti usled školovanja. To nam pokazuje da mladi ljudi koji izlaze na tržište rada nemaju adekvatna znanja, veštine ni sposobnosti da se na istom snađu. Ovaj podatak nam govori i da tržište rada nema kapacitete da rasporedi novopridošlu radnu snagu koja nije daljim školovanjem odložila aktivnu potragu za poslom. U nekoliko istraživanja o potrebama i položaju mladih, ispitanici su podvlačili važnost neformalnog obrazovanja, ali i činjenicu da ne postoji dovoljno programa koji mogu to da im pruže, ili da nisu upoznati sa njihovim postojanjem i načinima funkcionisanja.

Svi ovi podaci nam govore da je mladima neophodno osnaživanje i usmeravanje, kao i dodatno obrazovanje i motivacija koji bi im uvećali šanse u njihovoj potrazi za zaposlenjima. Od ključne važnosti je informisanje mladih o radnim pravima kako bi se zaštitili od svih rizika koje tržište rada sa sobom nosi, poput radne eksploatacije, mobinga i različitih vrsta uznemiravanja.