Trenerski tim

Trenerski tim

Tijana Mijalković

Trenerica

Tijana Mijalkovic

Od malena je volela da se bavi drugim stvarima pored škole. U osnovnoj školi se bavila volontiranjem u zoološkom vrtu, plivanjem, grnčarijom… U srednjoj se oprobala u mačevanju i plesu, ali je i otkrila svoju ljubav prema aktivizmu. Završila je Španski jezik i hispanske književnosti na Filološkom fakultetu, a zatim je na Pravnom fakultetu stekla zvanje “Master in European Integration Law” i na Fakultetu organizacionih nauka – Master menadžer ljudskih resursa. Aktivno se bavi debatom na univerzitetskom nivou. Hobi i strast joj je tango. Volela bi da se vrati svojoj drugoj ljubavi a to je jahanje konja. Planira da jedan deo svog života provede u Lisabonu, a da odatle „skokne“ do Latinske Amerike. Jedna je od osnivačica Centra E8.


Vanja Ristić

Trenerica

Vanja Ristic

Etnološkinja i antropološkinja. Dakle, voli da istražuje i da se bavi vizuelnom antropologijom Obožavateljka pasa svih rasa. Nekada takmičarka u ritmičkoj gimnastici, danas trenerica ovog sporta. Aktivistkinja od 15 godine. Prvi susret sa Centrom je imala kao učesnica treniga, a danas je ponosna trenerica E8. Dugo se bavila glumom, stoga nije čudo što su joj pokret i teatar velike strasti. Trenutno isprobava savremeni ples. Voli duge šetnje u nepoznatim gradovima, dokumentarne (etnografske) filmove, brokoli i da vozi bicikl.


Jana Mišović

Trenerica

Jana slika
Do pete godine sam bila pas Bjanka u telu devojčice, nešto malo kasnije sam prerasla u Milicu, najmlađu članicu ekipe serije “Otvorena vrata”, a danas sam sestra, drugarica, ćerka, koleginica, devojka, kao i zadovoljna i ponosna studentkinja treće godine andragogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dugo sam se bavila tenisom, pa zatim odbojkom, ali je ljubav prema filmu, pozorištu, muzici i modi usmerila moje dalje izbore. Tako sam se dugo bavila slikanjem, a sada se bavim etno muzikom. Ne volim kategorizacije, podele, a samim tim ni eliminacije na tome zasnovane. Već neko vreme volontiram u školama za osnovno obrazovanje odraslih. Zagovornik sam socijalne pravde. Propagiram celoživotno učenje bilo ono formalno, neforlmalno ili inforlmano, učenje da se zna, učenje za rad, učenje da se bude i učenje da se živi zajedno.


Saša Tasić

Trener

Saša Tasic

Diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu. Radio kao koordinator, asistent na projektima i trener u Alternativnom Kulturnom Centru (Niš), Generatoru (Vranje), a sve je počelo volonterskim radom u Grupi 484 davne 2001. U trenerskom radu posebno voli da koristi tehnike teatra. Crta, šije, kreči, pleše, gletuje, kuva, cepa drva, dekoriše…Voli knjige, teške drame od filmova, socijalni konstrukcionizam, neomarksizam,queer teoriju, crni humor, lascivne šale, magično i mistično, naoštrene grafitne olovke, crno na belo i crno-belo. Smrt fašizmu!


Slobodan Manak

Trener

Slobodan Manak

Student ekonomije na završnoj godini, aktivni igrač ragbi lige, kao i trener mlađih kategorija u ragbi ligi. Odlično barata engleskim jezikom, a voleo bi da nauči cincarski (armanešti), nemački, italijanski, španski, esperanto, latinski. Nevladin sektor je nešto novo sa čime se susreće i pun je entuzijazma što se toga tiče, ipak volonterski rad mu nije nepoznat (Univerzijada, obnova Kraljeva, promocija sporta kod dece i omladine, borba za studentska prava, prava manjina).

Smatra da u bilo kom segmentu života je najbitnija snaga volje, i da sa dovoljnom količinom volje možemo promeniti Svet. Za sebe kaže da je realni optimista i deista. Ponosan je na svoje cincarsko poreklo. Veoma je zainteresovan za: psihologiju, obrazovanje, HR, ragbi ligu, vaspitanje, aktivizam mladih, debatu, itd. Opčinjen je Barselonom, dok mu Pariz nije prirastao za srce.

Životni moto mu je: „Nije bitno koliko jak udarac možeš da zadaš, bitno je koliko jak udarac možeš da podneseš i nastaviš dalje.“ R. B.


Vanja Rakić

Trener

Vanja Rakic

Studirao je ekonomiju, ali je shvatio da to nije za njega i u potpunosti se pronašao u omladinskom radu. Raduje se skorom završetku obuke za koordinatora programa omladinskog rada II stepena. Snažno veruje u koncept i moć volonterizma.  Jedan je od osnivača Kruševačkog amaterskog pozorišta i aktivni asistent u Kruševačkoj Kancelariji za mlade.

Bavi se grafičkim i veb dizajnom, kao i fotografijom. Opčinjen je dokumentarnom fotografijom pedesetih i šezdesetih godina XX veka i pravljenjem godišnjih muzičkih listi na Last.fm-u.

Ima neizmerno veliku ljubav prema Skandinaviji, remen nudlama, biciklizmu, Smitsima, ničim izazvanim zagrljajima, trešu i kempu, arhivskim fotografijama gradova u Srbiji, čajevima, Tambleru i narandžastim mačkama.  Želja mu je da usavrši znanje norveškog i nemačkog i da poseti baltički region.

Ponosni je vlasnik 6.711 poštanskih markica.


Miloš Vojinović

Trener

Milos Vojinovic

Diplomirani defektolog po struci. Obzirom na zvanje, obožava da radi i pomaže deci i odraslim licima sa smetnjama u razvoju, ali isto tako voli da radi i sa osobama tipične populacije. U različitnim NVO radi kao koordinator na projektima. Aktivizmom se bavi od srednje škole kroz različite aktivnosti i radionice edukativnog karaktera. Kao trener u Centru E8 uvideo je koliko je neformalno obrazovanje od krucijalnog značaja za adolescente sa kojima radi. Smatra da ne postoji bolji način od transverzalnog prenosa znanja kroz vršnjačku edukaciju. Planira da nastavi da se bavi aktivizmom i radom sa mladima koliko god mu mogućnosti to budu dozvoljavale. A dozvoljavaće. 🙂


Deniz Hoti

Trener

Deniz Hoti

Rođen u Kosovskoj Mitrovici 1987. godine, odrastao u Zvečanu, a danas živi i radi između Pančeva i Beograda. Poslednjih 5 godina je apsolvent Fakulteta organizacionih nauka, a više od godinu dana je zaljubljen u Ivanu. Inspirišu ga ljudi koji se na kreativan način bore za slobodu. Za sebe kaže da često voli da priča sam sa sobom dok korača na putu do kuće, na život gleda kao na jednu interesantnu igru u kojoj svakoga dana uči igrajući se. Živi u nadi da će jednoga dana važiti ista pravila igre za sve i eto razloga zašto baš Centar E8 i Budi Muško program.


Uroš Radulović

Trener

Uros Radulovic

Student sociologije na Filozofskom fakultetu, aktivan omladinac, kao i svaki mlad čovek, voli da se šali, zeza i naravno da putuje. Bavi se aktivizmom od svoje 13. godine, počevši sa organizacijom Čika Boca koja se bavi mladima lečenih od raka. Deo Budi muško kluba od 2012. koji mu je najduži projekat na kome je bio, i nada se da će i dalje biti. Član Nadzornog odbora Unije srednjoškolaca Srbije, i još nekih stvari sa strane.


Stevan Petković

Trener

Oduvek sam voleo jezike stoga se ta želja pretvorila u stvarnost jer sam nakon završene srednje Hemijske škole u Vranju upisao a kasnije i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Nišu, na departmanu za Anglistiku. Sanjar, ljubitelj životinja, posebno mačaka, obožavalac kafe, tenisa, druženja, fotografije, knjiga, španskih filmova… Muzikom bojim svoj život a poznat sam po tome što na pitanje šta slušam odgovaram sa ‘scandipop’ a takođe obožavam dubstep i drum and bass. Švedska je zemlja mojih snova. Učenje stranih jezika je moja strast. Pronašao sam sebe u aktivizmu i volontiranju kao i u trenerskom radu. Zainteresovan sam za neformalno obrazovanje kao način da mladi prošire svoje znanje van konteksta formalne edukacije. Smatram da je aktivizam odlična šansa da mladi iskažu svoje stavove i doprinesu boljoj budućnosti za sebe i druge.


 Ognjen Nikolić

Trener

Trenutno maturant Pete beogradske gimnazije, a nada se da će od skora biti i brucoš na FON-u. Za Centar E8 saznao preko radionica BMK-a koje je pohađao u junu 2015. Svidevši mu se njihov rad, odlučio je da ih smara i gura im se u sve što rade. Voli muziku, pisanu reč, pozorište i uopšte umetnost koja ume da ga dotakne. Do skora se bavio odbojkom i glumom, a trenutno svoje slobodno vreme posvećuje aktivizmu, izuzetno neprofesionalnom sviranju gitare, kao i spremanju prijemnog. Član je Upravnog odbora Unije srednjoškolaca Srbije, sa kojom smo partner na ovom projektu. Najmlađi je član ekipe i to smatra svojom prednošću. Nada se da će mu budućnost na fakultetu pre biti #za10, nego za #5 hehe.


 Aleksandar Đorđević

Trener

 

 

Maturant sam pete beogradske gimnazije i planiram da upišem psiholgiju. U slobodno vreme sviram gitaru i čitam. Od prve godine srednje škole bavim se omladinskim aktivizmom i volontiram i ne planiram da prestanem sa tim. Dve godine sam trenirao trenirao veslanje, a pre toga košarku. Volim radim sa ljudima i da im pomažem, zato sam odabrao psihologiju. Volim da putujem i trudim se da putujem što više.


Bojana Grozdanić

Trenerica

Kao maloj joj je glavna zanimacija bila zavirivanje u tuđa kola i proveravanje modela menjača. U tom uzrastu je takođe krala mami cigarete i krišom pušila na terasi, a danas ih ne podnosi. Ipak, karakteristika koja je ostala prisutna tokom svih ovih godina jeste doslednost u tvrdoglavosti i buntovnosti. Svira, peva, ali ne voli da se hvali time, a od skoro je počela da se bavi snimanjem angažovanih filmova. Obožava Dejvida Linča. Želela bi da nauči još gomilu stranih jezika, pored ova tri što zna. Nada se da će doživeti svemirski komunizam, a i da će u skorije vreme završiti Filozofski fakultet.


Marina Ristić

Trenerica

Diplomirala pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i ceo svoj život posvetila učenju. Veruje da je svaki dan prilika za učenje nečeg novog. Bavi se aktivizmom i volonterizmom u najrazličitijim oblastima, od muzičkih/filmskih,ekoloških festivala do rada sa rada sa decom bez roditeljskog staranja i  ljudima iz marginalizovanih grupa. Bavi se i jogom što joj pomaže da konstantno balansira između formalnog i neformalnog obrazovanja, teorije i prakse, spontanosti i organizovanosti, dece i odraslih.Trenerski rad je inspiriše jer predstavlja prostor neograničenih mogućnosti, ravnopravnosti i poštovanja svačijih ideja.

San joj je da radi u ekološkoj Zelenoj školi na Baliju.


Nikola Planojević

Trener

Rođen 1992. godine u Kraljevu, završava filološku Gimnaziju kao ne tako dobar učenik, već kao dobar borac za pravdu i standard učenika kroz predsedavanje đačkim parlamentom i omladinskim organizacijama. Seli se u London gde stiče ljubav prema kiši i niskim oblacima, kao i zvanje diplomiranog psihologa. U isto vreme učestvuje na kampovima u prirodi gde se zaljubljuje u gljive i slepe miševe. Bivši je član nekoliko horskih grupa i omladinskih organizacija. Svoje mesto pronalazi u Centru E8 gde volontira i bavi se trenerskim poslom. Uživa da putuje, čita poeziju i igra video igre. Večno zaljubljen u prirodu, slobodu i istinsku sreću trudi se da svet učini sto lepšim mestom za življenje.


Rade Paanjatović

Trener

Kao sasvim malo dete obožavao je električne automobile, veranje na tobogane u parku i trčanje za kucama. Nešto kasnije je sam naučio da pliva, vozi bicikl i rolere, i odlično da skija. Trenirao je mačevanje, košarku, vaterpolo,streljaštvo i aikido. A onda je otkrio muziku i oformio bend u kome peva i svira bas gitaru. Posle završene gimnazije okupirala ga je medicina, kao način da pomogne ljudima i to je postala njegova velika ljubav i, u perspektivi, profesionalno opredeljenje. Uz treš koka kole otkrio još jedan napitak koji mu se dopada – pivo, o kome sve zna i u kome, u posebnim prilikama, sa društvom, uživa. Rade obožava kompjuterske računare i veoma je vešt sa njima, ne samo u igricama. Okolina, ali i on sam smatraju da je idealista, perfekcionista, radoznao, da voli da radi, da voli da pomaže, voli životinje, da je komunikativan, društven i omiljen među ljudima, da je otvoren za sticanje novih znanja, da voli timski rad i da je analitičan.Voli cyberpunk,distopiju,post-apokalipsu,crta simbole,smišlja pesme i svira iste sa Vanjom i Bojanom. U slobodno vreme prati Last.fm kompilacije od jednog trenera.

“Never in my wildest dreams did I think car bonated, caramel-colored suger water could make me feel so alive.”


Vanja Zarić

Trenerica

 

Završava studije večito mistične i mahom ljudima nepoznate andragogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ipak, smatra da je formalno obrazovanje, posebno visoko, isuviše precenjeno. Ne dozvolite da vas zavara njen „resting bitch face“, on je u većini slučajeva samo posledica toga što je zaboravila da stavi naočare za vid. Voli sve što je treš, šljokičasto i što šljašti. Snalažljiva, nestrpljiva i radoznala. „Prava“ osoba za ideološke rasprave u tri ujutru. Pomaziće svaku životinju na koju naiđe i koja joj to dozvoli, i ponosna je cimerka pet mačaka.

Najveća tugica joj je što nema izražen nikakav umetnički talenat, ali je možete zateći u izvesnim situacijama kako se pravi da zna da peva. Prve naznake svoje smotanosti je pokazala lomljenjem ruke za svoj prvi rođendan. Voli protezanje, dobre patike, plavo, levo, breskve i vidre.


Željka Gavrilović

Trenerica

 

Rođena u Ubu 8.oktobra 1993. Odmalena veliki obožavatelj japanskih animiranih filmova i mangi. Uvek je želela da nauči japanski. U gimnaziji počinje da se bavi aktivizmom a interesovanje za neformalno obrazovanje stiče tokom studija andragogije na Filozofskom fakultetu. Voli koncerte, skandinavske serije, krimi romane i sci-fi filmove. Pokušava da uči švedski od 2015. godine. Sanja o tome da živi na Islandu. Ne misli za sebe da je cat lady jer pored tri mačke ima i četiri psa.