Mediji ne samo da su neodvojivi deo savremenog načina života, oni takođe značajno definišu i oblikuju naš svakodnevni život. Masovni mediji su promoteri i kreatori društvenih vrednosti. Mediji omogućavaju da masovna publika na osnovu prezentovanih slika i sadržaja formira model društvenog, ali i individualnog ponašanja.
Mediji utiču na formiranje stava javnosti kada je u pitanju porodično ili vršnjačko nasilje ali često, zbog pribegavanja senzacionalizmu u novinarstvu, zaborave do koje mere ono što pišu može da utiče na decu i žene, kao žrtve nasilnike.
Istraživanja su pokazivala da 70% tekstova sa naslovnih strana dnevne štampe koji govore o ženama žrtvama nasilja u porodici jesu tabloidnog karaktera, a 15% svih tekstova o ovoj temi objavljeno je u rubrikama V.I.P., Poznati, Showtime iako im tamo nije mesto.
Mediji ne smeju da veličaju zločine, nedopušteno je opravdavanje zločina i stvaranje slike da se nasilje nad ženama može “odbraniti” nekim „kvaziargumentima“.
Jedna od najtrajnijih predrasuda u većini društava je rodna nejednakost koja se ogleda u socio-ekonomskim i političkim sferama života i koja ograničava vrste uloga i odgovornosti koje žena može da preuzme. Ova nejednakost se ponavlja i otežava prikazivanjem žena u štampanim i elektronskim medijima, koji su moćan alat sa dalekosežnim efektom i uticajem na ljudsku psihu.
Novinari, novinarke, urednici i urednice su socijalizovani kao muškarci i žene, mnogo pre nego što su odabrali novinarstvo kao karijeru. Ova socijalizacija utiče na to kako mediji izveštavaju o ženama, kako ih prikazuju i kako im omogućavaju pristup medijima.
Istraživanje koje su sprovele grupe za praćenje medija širom sveta pokazuje da su vesti najvećim delom predstavljene kroz oči, glasove i perspektive muškaraca. Mediji često prave grešku pretpostavljajući da je rod isto što i žene. Medijsko izveštavanje o slučajevima rodno zasnovanog nasilja obično se karakteriše predrasudama i neodgovarajućim jezikom, zajedno sa problemom nedovoljnog izveštavanja.
Trening za medije na temu rodne osetljivosti koji se radi na osnovu ove metodologije je važan jer on pomaže novinarima/kama i urednicima/cama da shvate stavove, predrasude, pristrasnost koja se često pojavljuje u medijskim porukama. To pomaže i omogućava im da prepoznaju i analiziraju neuravnoteženost između glasova žena i glasova muškaraca u medijima.
