Nasilje u javnom prostoru je sve veći problem sa kojim se mladi susreću danas, problem na koji donosioci odluka na lokalnom nivou i ostale zainteresovane strane nisu adekvatno odreagovali. U nekim mestima nasilje u javnom prostoru nije prepoznato kao takvo, već se podvodi pod generalno nasilje među mladima. Iako je bezbednost mladih jedan od strateških ciljeva Nacionalne strategije za mlade Republike Srbije, ne postoje jasni podaci o nasilju u javnom prostoru, a samim tim ni adekvatne mere za prevenicju. Takođe, mali broj strateških dokumenata i javnih politika posmatra nasilje iz rodnog ugla. Kako bi se što bolje razvijala bezbednosna kultura kod mladih, jako je bitno sagledati probleme i potreba posebno žena, a posebno muškaraca.
U ovom istraživanju učestovale su 103 osobе iz Bujanovca, Priboja i Čačka. Podaci su prikupljeni putem anketa, fokus grupa i bezbednosnih šetnji.
Ciljna grupa su mladi iz različitih društvenih grupacija koji žive u ovim mestima. Cilj ovog istraživanja je da mapira mesta koja žene i muškarci smatraju nebezbednim u njihovim lokalnim zajednicama, da se razume veza između raznih osetljivh društvenih grupa sa akcentom na mlade, žene, etničke manjine i ljude drugačijeg seksualnog opredeljenja, ali i da se prepoznaju pretnje i potrebe za kreiranjem bezbednije okoline.
Ovaj dokument može poslužiti kao resurs za kreiranje bezbednosnih politika na lokalnom nivou, jer obuhvata analizu nebezbednih mesta, analizu potreba i preporuke učesnika/ca.
Istraživanje je rađeno u periodu avgust–oktobar 2017. godine korišćenjem „Priručnika za istražvanje bezbednosti mladih žena i muškaraca u javnim prostorima“, koji je Beogradski centar za bezbedonosnu politiku, u saradnji sa Centrom E8, objavio 2016. godine.