Ne je ne. I tačka.

Piše: Nataša Pavlović, trenerica Centra E8

 

Seksualno nasilje je jedan od najbrutalnijih oblika nasilja nad ženama. Pored fizičkih povreda tela, intimnih organa, ono za posledicu ostavlja traume. Traume i strahove koji su teško izbrisivi. I onda za takav zločin većina silovatelja prođe nekažnjeno. 

Ljudi, to nije „samo seks“, već zločin. Oduzimanje prava na slobodu drugom biću, slobodu da bira sa kim želi da bude i da li uopšte želi, u bilo kom smislu. 

Vidite, kako da vam kažem. Ne je ne, a da je da. Zašto nam je to toliko komplikovano da razumemo i prihvatimo?

Kada žena obuče kratku haljinu da li ona poziva na silovanje? – Ne.

Pristala je na seksualni odnos, pa se predomislila i rekla ipak ne, da li to znači da je pristala? – Ne.

Ide sama po mraku, da li je to poziv na silovanje? – Ne.

Da li bilo koja žena „izaziva“ da bude silovana? – Ne.

Da li je „sama tražila“ da bude silovana? – Ne.

Žena u alkoholisanom stanju traži da bude silovana? – Ne.

Ko je kriv? SILOVATELJ. Uvek i zauvek.

Sutra kada budete sedeli u svojim ušuškanim domovima i čitali da je neka žena silovana, nemojte se pitati šta je ona to uradila, već zašto je ON to uradio i kako će biti kažnjen. 

Posebno bih istakla fenomen ljudskog razmišljanja koji se javlja u vidu „šta bi bilo da je to neko uradio njegovoj sestri ili majci“. Da li je to zaista ono što vam prvo padne na pamet? Zašto ne kažemo šta da je njega neko silovao? Pa i muškarci mogu biti žrtve silovanja. Uvek se hvatamo za to sestra, majka, drugarica, ženska osoba. Ne znam da li se neko zapitao zašto je to toliko čest komentar, mene iskreno zabrinjava. 

Nego da se vratimo na glavnu stvar mog teksta, kako ćemo kao narod da se osvestimo po pitanju ove teme. 

Možda vam se čini da se ovome mnogo govori, da je stalno zastupljeno u javnosti, ali zapravo nismo ni zagrebali površinu. Recimo, prilikom samog izveštavanja nestručni novinari često neetički pišu o silovanju zarad tiraža, bombastičnih naslova, bez vođenja računa o tome kako se nasilje opisuje, o bezbednosti žrtve.. I što je po mom mišljenju najgore – bez poziva na dokazivanje i kažnjavanje zločina. Razmislite o tome.

Radujem se danu kada ćemo se probuditi kao ljudi, ali u pravom značenju te reči. Kada žrtvu nećemo smatrati krivom i odgovornom za pretrpljeno nasilje, a za nasilnika zahtevati najstrožiju kaznu. 

Nemojte ćutati o uznemiravanju i seksualnom nasilju. Razgovarajmo! Ovo je odgovornost svih nas.