U našu Super Tata kampanju uključili smo i mlade koji su učestvovali na treninzima “Vodič za super roditeljstvo 21. veka” u Kraljevu, Zaječaru i Beogradu i koji su u svojoj okolini pronašli Super Tate i otkrili njihove super moći.
Milica Raković, učenica gimnazije u Kraljevu, odlučila je da uradi intervju sa svojim profesorom muzičkog, koga smatra uzorom i primerom Super Tate iz komšiluka. Milici je trening pomogao da produbi svoja znanja o rodnim ulogama, principu ravnopravne podele poslova nege i brige o deci, i važnosti aktivnog očinstva.
“Ukoliko se očevi ne uključe u brigu o deci, veliki pritisak se stavlja na žene, kojima se tada ograničava rad u drugim sferama života. I sama deca mogu jako da pate jer su uskraćena za sve što posvećeni otac može da im pruži i da ih nauči.”
Milica
Intervju koji je Milica uradila sa svojim profesorom muzičkog Radošem Gvozdenovićem, prenosimo u nastavku.
Milica: Pre tri godine, kada sam bila prvi razred, na jednom času ste, diskutujući s nama na tu temu, rekli sledeće: Supruga i ja radimo isti posao. I da li mislite da je u redu da kada dođemo kući, ja podignem noge na sto i čitam novine dok čekam da me ona posluži ručkom? Mislim da ovu rečenicu nikada neću zaboraviti i da ću je iznova prepričavati raznim ljudima kao primer jednog osvešćenog muškarca na temu rodne ravnopravnosti i oslobađanja od rodnih uloga. Šta imate da nam kažete o tome?
Super Tata Radoš: Porodica je nešto što se timski gradi. Da bi se došlo do uspeha svi članovi tima moraju da se trude. Zato ne postoje „muški i ženski“ poslovi, već samo oni koje treba da uradimo da bismo došli do cilja. Ako jedan roditelj više vremena provodi na poslu, onda drugi mora da obavlja malo više kućnih poslova, bez obzira na to ko je otac a ko majka. U našem slučaju, oboje radimo isti posao, i mislim da je sasvim normalno da ravnopravno raspoređujemo roditeljske obaveze
Milica: Primeri dobre prakse u ravnopravno podjednakoj brizi o deci – kako ste se Vi i Vaša supruga raspodelili povodom ove priče?
Super Tata Radoš: U vaspitanju dece delujemo skladno, i na bazi dogovora. To znači da često razgovaramo o načinima vaspitavanja i usmeravanju dece. Trudimo se da se nikako ne dovedemo u situaciju da jedan roditelj nešto odobrava a drugi to isto zabranjuje.
Ne znam da li bi mogli da se upotrebe termini „ravnopravna“ i „podjednaka“ briga o deci. Imam utisak da je uloga majke u porodici mnogo značajnija u vaspitanju dece od uloge oca, bez obzira na to koliko se on trudi.
Milica: Tata ste dve devojčice. Da li je posebno teško odgajati devojčice, s obzirom na evidentne izazove i opasnosti kojima su devojčice, devojke i žene izložene, nažalost čak i od detinjstva? Šta je ono što ih učite ili što ćete im tek pričati?
Super Tata Radoš: Vaspitavanje devojčica ima svoje izazove, i otac je važna figura u njihovom odrastanju. Pre svega poštujem ličnost svoje supruge (njihove majke), pokazujem ljubav i prema supruzi i prema deci, slobodno vreme provodim sa porodicom. Supruga i ja se trudimo da im usadimo moralne vrednosti, da ih naučimo da imaju samopouzdanje, da budu samostalne, da razvijemo niz drugih osobina koje treba da ima jedna kvalitetna ličnost.
Milica: Kako je izgledalo Vaše vaspitanje? Da li ste učeni od malih nogu da je normalno da muškarac radi kućne poslove, da odgaja decu s jednako posvećenosti i brige, ili je to nešto što ste vremenom sami naučili? Koliki je onda zapravo značaj porodice u vaspitanju i obrazovanju dece kada govorimo o ovim temama?
Super Tata Radoš: Uticaj porodice je veliki, ali je i svaki pojedinac odgovoran za svoje ponašanje. To kažem zbog toga što moji roditelji nisu bili primer porodice kakvu ja želim da stvorim.
Milica: Kada sada pogledate sebe i prizovete u sećanje neke situacije sa svojim ocem, da li primećujete razliku u postupanjima i odnošenju prema raspodeli kućnih poslova, brige o deci i slično?
Super Tata Radoš: Moj otac i ja smo dva potpuno različita tipa očinske figure.
Milica: Kao profesor u gimnaziji imate veliku ulogu u formiranju mišljenja i stavova kod dece, budućih akademskih građana. Šta mislite, da li je i koliko je potrebno uvesti celu priču oko rodne ravnopravnosti, razbijanja rodnih stereotipa, rodno-zasnovanog nasilja i sličnih tema u školske klupe?
Super Tata Radoš: Mislim da treba govoriti o porodici, i međuljudskim odnosima. Mislim da je u osnovi svega ljubav. Ako nemamo ljubavi prema ljudima oko sebe, onda uzalud govorimo nekome kako treba da se ponaša. Kada pričam o ovim stvarima često se setim epigrama koji je napisao čika Jova Zmaj. Epigram je politički, ali se može primeniti na međuljudske odnose uopšte:
„Ne govorite vi narodu:
Ova ti je zemlja mati.
On to mora osećati.“
Mislim da je time sve rečeno.
Nedostatak našeg školstva to što je gradivo prioritet. Često pričam učenicima da u školi deca moraju da uče kako treba da se ponašaju u određenim situacijama, kako se grade međuljudski i porodični odnosi, i slično.
Milica: Šta biste poručili svim tatama? Kako da oni, koji nisu, postanu super tate i šta će im to svedoneti?
Super Tata Radoš: Sve ovo o čemu pričamo nije baš lako, ali je ljubav koju uzvraća stabilna i funkcionalna porodica najlepša stvar na svetu. Da bismo dobili ljubav moramo i da je dajemo. Ljubav i brak se neprestano grade trudom oba roditelja, i taj trud nikada ne prestaje. Mislim da je to glavni recept za uspešnu porodicu.
Intervju radila Milica Raković, učenica četvrte godine gimnazije u Kraljevu.
Ovaj video nastao je u okviru projekta „Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, a uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu. Stavovi u ovom videu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade.