U petak, 7. Avgusta, održan je prvi u nizu događaja na projektu EDIT koji za cilj ima da mapira toksične narrative usmerene protiv određenih društvenih grupa i pojedinaca. Toksični narativi u svakom društvu doprinose neprijateljskoj atmosferi straha i neizvesnosti, kako za one prema kojima su ti narativi direktno usmereni, tako i za ostale članice i članove društva, koji su ovakvim pritiscima indirektno izloženi.
Aktivnosti na projektu EDIT podrazumevaju praćenje različitih društvenih događaja, pisanih izvora, kao i beleženje autentičnih iskustava društvenih grupa koje se najčešće nalaze na udaru – manjina (etničkih, religijskih, seksualnih, političkih), branitelja i braniteljki ljudskih prava, aktivistkinja i aktivista, kao i zaposlenih u civilnom sektoru, potom novinarki i novinara. Nakon detaljnog dokumentovanja iskustava, koji će biti sakupljeni u studiju slučaja, projekat EDIT planira da, kroz različite medijske sadržaje – emisije/vlogove, blogove, podcaste, reportaže i predstave, dekonstruiše najilustrativnije primere toksičnih narativa, i da istraživanjem, edukacijom i medijskom produkcijom kreira pozitivne kontranarative, koji treba da služe kao referenca za buduće delovanje, razgradnju neprijateljske atmosfere i izgradnju demokratičnijeg i bezbednijeg društva.
Online panel EDIT: Prekrajanje civilnog prostora u Srbiji inspirisan je nedavnim događajima i objavom spiska 57 organizacija civilnog društva i pojedinaca, čije će transakcije biti pod istragom u narednom periodu. O toksičnim narativima, mitovima koji prate rad organizacija civilnog društva, kao i o zloupotrebljenim mehanizmima za sprečavanje pranja para i finansiranje terorizma, razgovarali smo sa Majom Stojanović, izvršnom direktorkom Građanskih inicijativa, Jelenom Vasić, novinarkom KRIK-a, Jovanom Gligorijević, novinarkom i pomoćnicom urednika nedeljnika Vreme, Pavlom Dimitrijevićem, zamenikom izvršnog direktora CRTA-e i Srđom Popovićem, političkim aktivistom i osnivačem organizacije CANVAS.
Maja Stojanović je naglasila da je spisak ništa drugo nego metod zastrašivanja i obeshrabrivanja organizacija civilnog društva, aktivistkinja i aktivista, kao i da su se organizacije našle na tom spisku bez osnovane sumnje da su učinile bilo kakvu proneveru, što postupak čini nelegalnim. Stojanović smatra da se promene u civilnom sektoru ne događaju mimo građana i njihove moći, te da je važno razvijati građansku svest i aktivizam, jer mogućnost promene postoji.
Jovana Gligorijević je naglasila da je zajednički imenitelj svih organizacija i pojedinaca koje su se našle na spisku jasna i artikulisana kritika vlasti koja dolazi iz organizacija civilnog društva, ali i das u reakcije predsednika čist cinizam. Za narative koji prate organizacije civilnog društva Gligorijević je istakla da su ostali gotovo nepromenjeni od devedesetih pa na dalje i da veruje da će tako i ostati, uz minimalne korekcije.
Srđa Popović je prostor delovanja civilnog društva opisao kao dosta sužen, iako smatra da smo se pomerili od situacije koja je bila dominantna devedesetih. Kako je Popović istakao, prostori slobode se ne dobijaju, već se osvajaju, tako da je jedini način da se ovakve krize prebrode organizovanost i solidarnost organizacija civilnog društva.
Pavle Dimitrijević smatra da je demokratija dosta ugrožena u trenutnom društvenom kontekstu, ali da je neophodno nastaviti sa osnaživanjem demokratskih institucija, kao i da je važno podstaći građane na aktivno društveno delovanje I participaciju. Iako je situacija sa spiskom paradoksalna, jer su se organizacije našle na udaru upravo onih inistitucija koje osnažuju, Dimitrijević naglašava da je nužno verovati u procedure jer organizacije na spisku nemaju šta da kriju.
Jelena Vasić ocenjuje da je za KRIK objava ovog spiska samo jedan u nizu različitih pritisaka koji se vrše na redakciju, kao i da najveću podršku i motivaciju pronalaze u svojoj publici, odnosno svojim čitaocima. Kako Vasić navodi, novinari i novinarke koji istražuju korupciju su zbog osetljivosti tema navikli da dobijaju pretnje i neosnovane kritike, koje predstavljaju nekakav interni parametar za ocenu priče – što su jači pritisci nakon objavljivanja priče, to je redakcija sigurnija da je uradila dobar posao. Vasić ističe da je njihov osnovni cilj i posao da građanima pruže informacije, činjenice i istinu, blagovremeno i efikasno, jer je medijski prostor maksimalno sužen.
EDIT: Prekrajanje civilnog prostora u Srbiji
Posted by Centar E8 on Петак, 07. август 2020.
Panel je završen pozivom svim organizacijama civilnog društva, kao i pojedincima i pojedinkama, da se pridruže aktivnostima EDIT projekta, obrate dodatnu pažnju na primere toksičnih narativa sa kojima se susreću u svom životu i radu, i da ih prijave na adresu edit@e8.org.rs kako bi se što efikasnije mapirali toksični narativi, i kreirali pozitivni kontranarativi koji su bazirani na činjenicama, a ne manipulacijama i mitovima.