Novi izveštaj iz Promundove serije Uspostavljanje veza: Maskulinitet i prevencija nasilnog ekstremizma

Tradicionalni napori koji imaju za cilj smanjenje nasilnog ekstremizma, oblika ekstremizma koji odobrava i čini nasilje posredstvom određene ideologije, pružaju muškarcima i dečacima alternative pridruživanju ekstremističkim grupama, poput mogućnosti zapošljavanja i pristupa obrazovanju. Iako muškarci predstavljaju većinu učesnika u nasilno-ekstremističkim incidentima i tendencijama, postojeći pristupi često ne uzimaju u obzir rodne faktore koji mogu navesti muškarce i dečake da podrže ili se pridruže takvim grupama. Ovaj izveštaj nastoji da doprinese promeni narativa o nasilnom ekstremizmu, kako bi uključio dublje, rodno razumevanje učešća muškaraca i mladića u fenomenu nasilnog ekstremizma.

Novi izveštaj koji je sačinjen od strane Promunda otkriva da, iako rodna analiza nasilnog ekstremizma treba da teži razumevanju i uključivanju iskustava žena i devojaka, ključno je uzeti u obzir činjenicu da su i muškarci i dečaci takođe pod jakim uticajem roda i rodnih normi. Stoga je nužno ispitati načine na koje rodni identiteti motivišu njihovo učešće u nasilnim ekstremističkim grupama.

Izveštaj Maskulinitet i prevencija nasilnog ekstremizma: uspostavljanje veza, koji predstavlja nastavak  Promundove serije Uspostavljanje veza, deli nalaze pregleda literature o oblasti prevencije nasilnog ekstremizma (PVE), uključuje programe koji nastoje da preveniraju nasilni ekstremizam i procenjuje kako svaki program to čini (ili ne čini) transformišući štetne rodne norme.

Postavljajući pitanje kakve veze maskulinitet ima sa nasilnim ekstremizmom, izveštaj pruža dublje razumevanje načina na koje toksični maskulinitet, rodna nejednakost, stavovi i prakse koji podržavaju nasilje, kao i izgradnja identiteta i trauma mladića iz sopstvenog iskustva nasilja utiču na njihovo angažovanje u nasilnom ekstremizmu. Izveštaj daje preporuke kako bi se što efikasnije dovele u pitanje strukture moći i nasilja koje podržavaju rodno zasnovano nasilje i rodnu nejednakost.

Konkretno, predstavljajući ekološki model koji uzima u obzir identitet muškaraca i dečaka na nivou pojedinca, porodice, zajednice i strukture, izveštaj otkriva da se motivacija ili ranjivost za pridruživanje nasilnim ekstremističkim grupama javljaju na različitim nivoima: individualnom, porodičnom (odnosno nivou zajednice) kao i strukturalnom. Izveštaj preporučuje svim istraživačima, društvenim (i omladinskim) radnicama i radnicima, kao i dosoniocima odluka različita rešenja i pristupe, a celokupna metodologija, nalazi i preporuke Promundovog izveštaja mogu se pronaći ovde.