U desetoj epizodi podcasta Mladost, nastavile smo da pričamo o modi (ali ozbiljno) i ugostile Stefana Žarića, istoričara umetnosti i kustosa mode beogradskog Artis centra. Razgovarali smo o tome kako izgleda njegov “običan dan u kancelariji”, šta je za njega moda i koja je njena društvena uloga, i u standardnim, ali i vanrednim okolnostima. Pričali smo i o njegovim nagradama i priznanjima, ali najviše o solidarnosti, bez koje ništa od toga ne bi imalo smisla.
Iako je na samom početku našeg razgovora otkrio da se oseća srceslomljeno jer je, zbog pandemije koronavirusa, ukinuta stipendija koja bi ga odvela u San Francisko, čini se da je prva prilika da definiše modu kao društveni fenomen oraspoložila našeg sagovornika. Odgovarajući na pitanje svojih koleginica iz prethodne epizode, Stefan je naznačio koliko je čoveku bitna estetizacija životnog prostora i sopstvene pojave, i tako predstavio modu kao čovekovu potrebu, ne nužno svedenu na neophodnost odevanja.
“Današnja moda je, mnogo više nego njeni raniji oblici, uslovljena ne samo kapitalom, nego i neoliberalnim kapitalom, kao vrlo specifičnim oblikom društvenog bivstvovanja današnjice, što modi daje i vrlo negativne epitete”.
Tako smo se vrlo brzo našle u Stefanovom svetu promišljanja mode na akademski način. Moda je društvena pojava koja nema funkciju praznog oponašanja, nego i aktivnog stvaranja, i kao takvoj joj se mora pristupati kritički. Možda upravo kritički pristup i ovakva vrsta preispitivanja, koje nam je Stefan u razgovoru pokazao, kao nekakvu vrstu mentalne vežbe, dovode modu do razvoja njenih punih potencijala. Jer, moda ne predstavlja samo status quo, nego i potencijal drušvene promene.
Formalno i neformalno obrazovanje Stefana su vodili na putovanje oko sveta – studirao je u Srbiji, Estoniji i Sjedinjenim Američkim Državama, a svoj master rad na temu modne ilustracije Milene Pavlović Barili smatra “svadbom sopstvenih interesovanja”. Stefana su akademski uspesi, nagrade i priznanja, hrabrili onda kada je sredina bila previše konzervativna i obeshrabrujuća. Tako je Stefanu prizanje heroja mladosti, malo pre nas, uručila i Exit fondacija.
“Često se čuje, znate i same, da ne možeš ništa da postigneš bez nekih tridesetak godina iskustva… Nagrada može da pomogne, ako ništa drugo, može da pomogne da se osećamo bolje, i onda sa tim saznanjem da krenemo dalje da gradimo neke stvari”
Za Stefana, vreme krize je idealno vreme za razmišljanje o konceptu privilegija i o tome koliko je bitno imati bezbedno mesto, bez obzira na interpersonalne teskobe i sitna neslaganja. Društveni kontekst nas stavlja u poziciju da razmislimo o onima kojima su dom, ili bezbedan dom nedostižan luksuz. Stefan smatra da je jako važno da u ovakvim trenucima budemo društveno osvešćeni i otvoreno priznamo svoje privilegije.
“Bezbednost je jako bitna reč i treba da je inkorporiramo u svoje vokabulare – neizloženost riziku i opasnosti”
Posao kustosa mode je njegovo sigurno mesto u redovnim okolnostima, a svoj posao doživljava kao dinamičan proces muzealizacije mode, životnog i najljudskijeg dela umetosti. Za Stefana, moda je i način izražavanja kolektivnog sećanja, i konstantan odgovor na društvo i društvene okolnosti. Živa je, prati i beleži sve što se oko nje dešava, spremna da reaguje. Tako su, u vremenu globalne pandemije, moda i modni radnici reagovali na najbolji mogući način – uložili su svoje umeće i “vredne ručice” u zdravlje, izrađujući hiljade i hiljade maski za lice. Stefan je jedan od inicijatora i koordinatora lokalne akcije šivenja maski pod nazivom PokrivaLice. Do trenutka u kome smo razgovarali, proizveli su 15 000 zaštitnih maski. Za Stefana i njegov PokrivaLice tim, ništa osim solidarnosti nije opcija.
“Moda nije ostrvo, moda je odgovor na društvo i sve što se u njemu dešava. Nismo mi neki avangardni, akademski otpadak koji gleda u knjige, mi dajemo odgovore i svoj doprinos”
Sa Stefanom smo pričale o mnoštvu drugih važnih tema, ali i o omiljenoj muzici, koju često nije lako odabrati. Posle dugog razmišljanja, sa nama je podelio pesmu umetnice koja je svojim “zlatnim časom” pomerila neke granice, a vi preslušajte desetu epizodu podcasta Mladost, možda pomerimo i neke vaše granice.
Podcast Mladost se bavi mentalnim zdravljem i emocionalnom dobrobiti mladih, pitanjima nasilja, odnosno nenasilja, opresivnim strukturama poput rasizma, seksizma i ekstremizma, kao i pokušajima njihove prevencije. Podcast treba da ohrabri i osnaži mlade da u svakoj prilici ispolje svoje potencijale, i tako postanu heroine i heroji svojih života i svojih zajednica.
Voditeljke podcast-a su Jana Šarić i Tamara Urošević.