Prema nalazima ovog istraživanja, smanjenje zagađenosti vazduha moglo bi da spreči milione ljudi da obole od depresije. Ljudi koji žive u okruženjima u kojima je vazduh izuzetno zagađen imaju više stope depresije i samoubistva, pokazuje sistematični pregled podataka skupljenih širom sveta.
Smanjenje zagađenosti vazduha širom sveta na zakonsku granicu koju je propisala Evropska Unija može da spreči milione ljudi da obole od depresije, pokazalo je istraživanje. Ovakvi nalazi polaze od pretpostavke da izloženost toksičnom vazduhu uzrokuje obolevanje od depresije. Naučnici veruju da je ova pretpostavka vrlo verovatna, ali da je jako teško dokazati je u potpunosti, neostavljajući prostora za dalje preispitivanje. Čestično zagađenje koje je analizirano u studiji nastalo je usled sagorevanja naftnih derivata u vozilima, domaćinstvima i industriji. Istraživači ističu da su novi nalazi učvrstili apel za smanjenjem onoga što Svetska Zdravstvena Organizacija naziva tihom uzbunom zbog javnog zdravlja usled zagađenog vazduha.
Pokazali smo da zagađenje vazduha potencijalno dugoročno šteti našem mentalnom zdravlju, što znači da je pitanje prečišćavanja vazduha koji udišemo još urgentnije” istakla je Izobel Braitvajt sa Londonskog univerzitetskog koledža, koja je vodila ovo istraživanje. Postizanje granice koju je postavila EU bi napravilo veliku razliku, ističe Braitvajt. “Moguće je sprečiti oko 15% slučajeva depresije, pod pretpostavkom da zaista postoji uzročno-posledična veza između zagađenja i stope dijagnostifikovane bolesti. To bi napravilo zaista veliki uticaj, obzirom da je depresija dosta česta bolest i doživljava svoju ekspanziju.” Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 264 miliona ljudi pati od depresije.
“Poznato je da najsitnije čestice iz zagađenog vazduha mogu da dopru do mozga i putem krvotoka, i disajnim putevima, kao i da je zagađen vazduh ‘zaslužan’ za povećan rizik od upale mozga, oštećenje nervnih ćelija, kao i promene u lučenju hormona stresa, što je sve povezano sa slabijim mentalnim zdravljem”, istakla je Braitvajt. Džozef Hejs, koji takođe radi na Londonskom univerzitetskom koledžu i koji je bio deo istraživačkog tima, istakao je: “Dokazi nam u velikoj meri sugerišu da zagađenje vazduha samo po sebi povećava rizik od različitih vrsta poremećaja mentalnog zdravlja”
Istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu Environmental Health Perspectives, koristilo se strogim kriterijumom prilikom odabira uzorka od 16 zemalja i podataka (o zagađenju i mentalnom zdravlju) objavljenih do 2017. godine. Rezultati su otkrili visoku statističku povezanost između zagađenja vazduha i depresije i suicida. Ovo je potvrđeno u skorijem istraživanju, kao i studijama koje povezuju zagađen vazduh sa ekstremno visokom stopom smrtnosti ljudi sa mentalnim poremećajima i četvoroduplo većim rizikom od oboljevanja od depresije među tinejdžerima. Druga istraživanja pokazuju da zagađenost vazduha uzrokuje veliku redukciju inteligencije, kao i da je povezana sa demencijom. Opsežna analiza je ranije u 2019. godini zaključila da zagađenje vazduha potencijalno oštećuje svaki organ u našem telu, i posredno, njegovu svaku zasebnu ćeliju.
Podaci koji su analizirani u novom istraživanju povezuju depresiju sa česticama iz zagađenog vazduha koje su manje od 2.5 mikrometara (što je ekvivalent 0.0025 milimetara poznatog kao PM 2.5). Ljudi koji su izloženi povećanju od 10 mikrograma po kubnom metru su pod rizikom da obole od depresije uvećanim za 10%. Nivoi PM 2.5 u gradovima širom sveta variraju od ekstremno visokih (Delhi, Indija 114µg/m3 ) do veoma niskih (6µg/m3 u Otavi, Kanada). U gradovima širom Velike Britanije tokom 2017. godine, prosečan nivo PM 2.5 iznosio je 13 µg/m3 .
Istraživači su procenili da bi smanjenje nivoa PM 2.5 do granice od 10µg/m3 , koju preporučuje Svetska Zdravstvena Organizacija, moglo da doprinese smanjenju stope depresije u gradovima za oko 2.5%. Raspoloživi su bili podaci o riziku od suicida za čestice do 10 mikrometara (PM10). Istraživači su pronašli kratkoročni efekat: sa povećanjem od 10µg/m3 tokom tri dana, rizik od samoubistva se povećava za 2%.
Naučnici naglašavaju da čak i blaga povećanja zagađenosti štete veoma velikom broju ljudi, obzirom da više od 90% svetske populacije živi u okruženju gde je zagađenost vazduha iznad limita koji preporučuje Svetska Zdravstvena Organizacija. “Ovo (zagađenje vazduha) je nešto čemu su svi izloženi, pa je na nivou svetske populacije potencijalno zabrinjavajuće” istakla je Braitvajt.
Rezultati pokazuju jaku korelaciju, ali istraživanje koje bi dokazalo uzročno posledičnu vezu je izazov, obzirom da istraživačka etika ne dozvoljava istraživačima da namerno nanose štetu ispitanicima. Studije koje su analizirane su uzele u obzir mnoštvo faktora koji bi mogli da utiču na mentalno zdravlje, uključujući lokaciju domaćinstva, visinu prihoda, nivo obrazovanja, nikotinsku zavisnost, zaposlenost i gojaznost. Sa druge strane, ti indikatori ne mogu da razdvoje potencijalni uticaj buke, koja se često javlja zajedno sa zagađenjem vazduha i poznato je da ima psihološke efekte.
“Ovo je detaljan pregled perioda od preko 40 godina”, rekao je Joanis Bakolis, sa Kraljevskog londonskog koledža, koji nije bio deo istraživačkog tima. “Iako su uključene studije nastale širom sveta, na primer u Kini, Sjedinjenim državama i Nemačkoj, i iako se razlikuju po veličini uzorka, dizajnu studije i načinima na koje se meri depresija, veze koje su uočene su jako slične.”
Bakolis je istakao da nalazi imaju svoja ograničenja i da je neophodno nastaviti sa istraživanjem. Konkretno, razumevanje uticaja zagađenja na mentalno zdravlje bi moglo da obezbedi dodatne dokaze o benefitima akcija onima koji prave politike i protokole.
“Svi moramo da činimo sve što je u našoj moći da smanjimo svoj doprinos globalnom zagađenju, bilo da se odlučimo za šetnju ili korišćenje bicikla” rekla je Braitvajt. “Osim toga, moramo da promislimo o sistemskoj promeni, što bi značilo da politike vlada treba da pomognu smanjenju opštih nivoa zagađenja. Istraživači naglašavaju da šetnja, biciklizam i više zelenih površina ne samo da smanjuju stepen zagađenja, nego i doprinose poboljšanju mentalnog zdravlja.
Izvor: Guardian